- Igora Vasiljeva 31, Krnjača
- +381 60 6722 227
- novidzivdzani@gmail.com
DEMENCIJA-BOLEST TREĆEG DOBA
DEMENCIJA - BOLEST TREĆEG DOBA
Demencija: Izazov i saosećanje u trećem dobu
Demencija, složena neurološka bolest koja pogađa mnoge starije osobe, predstavlja veliki izazov kako za one koji je imaju, tako i za njihove porodice i negovatelje. Sa starenjem populacije širom sveta, demencija postaje sve prisutnija, stavljajući povećan teret na zdravstvene sisteme i zajednice. Razumevanje ove bolesti postaje ključno kako bismo pružili podršku i zaštitu onima koji su pogođeni.
Demencija nije jedna specifična bolest, već skup simptoma koji utiču na kognitivne funkcije poput pamćenja, prosuđivanja i razmišljanja. Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest, ali tu su i druge vrste kao što su vaskularna demencija, Levijeva telesna demencija i frontotemporalna demencija. Svi ovi oblici demencije imaju različite uzroke i simptome, ali dele sličan uticaj na svakodnevni život pacijenata. Demencija je sigurno jedan od najčešćih problema trećeg doba, stečeni sindrom koji na kraju oštećuje pamćenje, rasuđivanje, govor i druge saznajne funkcije.
Demencija: Izazov i saosećanje u trećem dobu
Demencija, složena neurološka bolest koja pogađa mnoge starije osobe, predstavlja veliki izazov kako za one koji je imaju, tako i za njihove porodice i negovatelje. Sa starenjem populacije širom sveta, demencija postaje sve prisutnija, stavljajući povećan teret na zdravstvene sisteme i zajednice.
Razumevanje ove bolesti postaje ključno kako bismo pružili podršku i zaštitu onima koji su pogođeni. Demencija nije jedna specifična bolest, već skup simptoma koji utiču na kognitivne funkcije poput pamćenja, prosuđivanja i razmišljanja. Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest, ali tu su i druge vrste kao što su vaskularna demencija, Levijeva telesna demencija i frontotemporalna demencija. Svi ovi oblici demencije imaju različite uzroke i simptome, ali dele sličan uticaj na svakodnevni život pacijenata. Demencija je sigurno jedan od najčešćih problema trećeg doba, stečeni sindrom koji na kraju oštećuje pamćenje, rasuđivanje, govor i druge saznajne funkcije.
Simptomi koji karakterišu razvojnu fazu ovog sindroma su generalno problemi sa pamćenjem, nerazumevanje i neprimereno ponašanje. Problem nastaje kada se ovi simptomi pripisuju karakternim osobinama i predstavljaju kao odlike starosti i najčešće se jednostavno ignorišu. Alchajmerova bolest je najčešći razlog demencije a svima je poznato da još uvek nije ustanoviljena efikasna terapija. Psihički problemi koji prate Alchajmerovu dijagnozu su depresija i demencija. Članovi porodice u početku imaju ključnu ulogu u nezi dementne osobe, i njihova saradnja sa iskusnim medicinskim osobljem, socijalno zdravstvene ustanove kakva je dom za stara lica, je ključna.
Otežana okolnost je što se ovi simptomi neretko kriju i negiraju od strane samih korisnika ili od strane familije ili se ne prepoznaju kao takvi. Korisnici koji nose takvo breme dolaze u našu ustanovu u pratnji svojih najbližih. U razgovoru sa porodicom, korisnika opisuju kao osobu koja je izmenila svoje ponašanje nedavno i koja uz to se nosi sa oscilacijama u raspoloženju koje zahtevaju nadzor. Ovakvi pacijenti imaju otpor poseti psihijatru, tako da se dijagnoza demencije odnosno psihoorganskog sindroma kasno postavlja.
Simptomi demencije
Simptomi demencije mogu varirati, ali uključuju poteškoće s pamćenjem, gubitak orijentacije, problem s donošenjem odluka, teškoće s komunikacijom i promene raspoloženja. Često se javljaju napadi agresivnosti, nesanice ali i paranoidnost i halucinacije.
Ovi simptomi mogu biti teški ne samo za osobu koja ih doživljava, već i za njihove porodice. Gubitak sposobnosti za samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti može dovesti do osećaja frustracije, tuge i nemoći kod pacijenata, dok porodice često osećaju teret brige i osećaj bespomoćnosti.
Rana dijagnoza demencije može biti od ključne važnosti za pružanje pravovremene podrške i intervencija. Osobe koje primete simptome demencije kod sebe ili svojih voljenih trebaju potražiti medicinsku pomoć kako bi se utvrdila tačna dijagnoza i razvio individualizovani plan lečenja i staranja. Rani pristup lečenju, kao i podrška u obliku terapije, edukacije i resursa, mogu značajno poboljšati kvalitet života osoba s demencijom.
Simptomi koji karakterišu razvojnu fazu ovog sindroma su generalno problemi sa pamćenjem, nerazumevanje i neprimereno ponašanje. Problem nastaje kada se ovi simptomi pripisuju karakternim osobinama i predstavljaju kao odlike starosti i najčešće se jednostavno ignorišu. Alchajmerova bolest je najčešći razlog demencije a svima je poznato da još uvek nije ustanoviljena efikasna terapija. Psihički problemi koji prate Alchajmerovu dijagnozu su depresija i demencija. Članovi porodice u početku imaju ključnu ulogu u nezi dementne osobe, i njihova saradnja sa iskusnim medicinskim osobljem, socijalno zdravstvene ustanove kakva je dom za stara lica, je ključna.
Otežana okolnost je što se ovi simptomi neretko kriju i negiraju od strane samih korisnika ili od strane familije ili se ne prepoznaju kao takvi. Korisnici koji nose takvo breme dolaze u našu ustanovu u pratnji svojih najbližih. U razgovoru sa porodicom, korisnika opisuju kao osobu koja je izmenila svoje ponašanje nedavno i koja uz to se nosi sa oscilacijama u raspoloženju koje zahtevaju nadzor. Ovakvi pacijenti imaju otpor poseti psihijatru, tako da se dijagnoza demencije odnosno psihoorganskog sindroma kasno postavlja.
Simptomi demencije
Simptomi demencije mogu varirati, ali uključuju poteškoće s pamćenjem, gubitak orijentacije, problem s donošenjem odluka, teškoće s komunikacijom i promene raspoloženja. Često se javljaju napadi agresivnosti, nesanice ali i paranoidnost i halucinacije. Ovi simptomi mogu biti teški ne samo za osobu koja ih doživljava, već i za njihove porodice. Gubitak sposobnosti za samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti može dovesti do osećaja frustracije, tuge i nemoći kod pacijenata, dok porodice često osećaju teret brige i osećaj bespomoćnosti.
Rana dijagnoza demencije može biti od ključne važnosti za pružanje pravovremene podrške i intervencija. Osobe koje primete simptome demencije kod sebe ili svojih voljenih trebaju potražiti medicinsku pomoć kako bi se utvrdila tačna dijagnoza i razvio individualizovani plan lečenja i staranja. Rani pristup lečenju, kao i podrška u obliku terapije, edukacije i resursa, mogu značajno poboljšati kvalitet života osoba s demencijom.
Demencija i radna terapija
Osnovni cilj radne terapije kod demencije je da se održi nivo njihovog mentalnog funkcionisanja i u zavisnosti od stanja korisnika da se osposobe za samostalno obavljanje nekih aktivnosti samozbrinjavanja.
U radu sa dementnim korisnicima postavljaju se sledeći ciljevi:
- Delovati na buđenje, usmeravanje i zadržavanje pažnje, poboljšanje raspoloženja
- Delovati na voljne aktivnosti (negovanjem istrajnosti u radu i radnih navika)
- Delovati na psihosocijalne i psihomotorne aktivnosti
- Pomoći pacijentu u oslobađanju, kočenju i kontroli neprikladnih impulsa ili stanja.
Radna terapija omogućava i ohrabruje pojedince da razviju, ponovo steknu i održe veštine potrebne za učešće u svim aspektima života. Medicinski tim Doma „Novi dživdžani“ insistira se na motivaciji i animaciji, i u tu svrhu kreirane su aktivnosti kao što su uparivanje boja, crtanje, slikanje. Oni polako usvajaju određene oblike ponašanja i sami traže neku od aktivnosti na koju su navikli. Kako rezultati pokazuju, rad u okviru radne terapije je omogućio da se održava nivo samozbrinjavanja i funkcionisanja i samim tim obezbedi kvalitetniji život korisnika sa demencijom.
Autor
Goran Krstić
Dipl.socijalni radnik
Dom za odrasle i stare Novi dživdžani je oaza za nastavak života koja nije klasičan dom, već vaša proširena porodica u kojoj Vi postajete njen član.
- Igora Vasiljeva 31, Krnjača, Beograd
- +381 60 6722 227
- novidzivdzani@gmail.com
Obaveštenja
Prijavite se za najnovije novosti o promo ponudama iz doma za odrasle i stare Novi dživdžani
Dom za odrasle i stare Novi dživdžani je oaza za nastavak života koja nije klasičan dom, već vaša proširena porodica u kojoj Vi postajete njen član.
- Igora Vasiljeva 31, Krnjača, Beograd
- +381 60 6722 227
- novidzivdzani@gmail.com
Obaveštenja
Prijavite se za najnovije novosti o promo ponudama iz doma za odrasle i stare Novi dživdžani
Dom za odrasle i stare Novi dživdžani je oaza za nastavak života koja nije klasičan dom, već vaša proširena porodica u kojoj Vi postajete njen član.
- Igora Vasiljeva 31, Krnjača, Beograd
- +381 60 6722 227
- novidzivdzani@gmail.com
Obaveštenja
Prijavite se za najnovije novosti o promo ponudama iz doma za odrasle i stare Novi dživdžani
